Пројекат арктичког подморског кабла добио је прву инвестицију

Конзорцијум који планира да изгради првиоптички каблподморница на Арктику саопштила је 2. да је пројекат, за који се очекује да ће коштати 1,1 милијарду евра (око 1,15 милијарди америчких долара), добио прву инвестицију.

То ће бити први каблоптичко влакнокоји ће бити постављен испод арктичког морског дна, повезујући Европу и Јапан широм Северне Америке као део глобалне интернет инфраструктуре, кажу програмери.

Раније је пројекат планирао сарадњу са Мегафон Телекомом, другим највећим руским мобилним оператером, на полагању каблова дуж руске арктичке обале. Али планови су одбачени прошле године.

Финска компанија Синиа, која води пројекат оптичких влакана на крајњем северу, саопштила је да је разлог за отказивање све веће оклевање Русије да одобри полагање каблова на својој територији.

Фар Нортх Оптицал Фибер је заједнички пројекат Сигниа Цорпоратион, америчке компаније Фар Нортх Дигитал Цорпоратион и Јапан Атриа Цорпоратион.

„Видели смо неке знаке јачања руског национализма, и то је оно што смо искусили док смо напредовали са овим пројектом“, рекао је новинарима генерални директор Сигније Кнапила.

Кабл, који иде од северне Европе до Јапана преко Гренланда, Канаде и Аљаске, смањиће кашњења у преносу података између Франкфурта и Токија за 30 одсто, наводи се у саопштењу.

Нордијска истраживачка и образовна мрежа, са седиштем у Каструпу, у Данској, саопштила је да је потписала писмо о намерама за улагање у пројекат оптичких влакана на крајњем северу, улажући у један од 12 пари подморских каблова који су предложени за изградњу.

Конзорцијум Фар Нортх Фибер Оптиц Пројецт није открио тачан износ инвестиције, али је извор рекао да је изградња пара подморских каблова коштала око 100 милиона евра и још 100 милиона евра трошкова одржавања током њиховог корисног века трајања стари.

Кнапила је рекао да оптички каблови постојеће мреже између Европе и Азије углавном пролазе кроз Суецки канал, где се оптички каблови лако оштећују услед густог поморског саобраћаја.

„Све више зависимо од мреже, а њена доступност зависи од тога колико је алтернативних рута доступно“, рекао је он.

Сигниа, коју контролише финска држава, укључена је у пројекат јер има задатак да унапреди и диверзификује повезаност Финске са спољним светом, који се тренутно ослања углавном на кабловске везе између ње и Европе.